LJUDI I STRAH

Svi imamo strahove. Imam ih ja. Najteže mi pada kada se nekome teškom mukom otvorim, a onda ta osoba moj strah ne ublaži, nego ga još poveća. Mrzim takve situacije. I onda kažu da treba biti otvoren prema ljudima, verovati im. Kako? Kako, kad je instinkt čoveka da ti pogorša, a ne olakša? Vole ljudi osećanje moći koje imaju naspram tuđih strahova i tuđe ranjivosti.

Moja je odgovornost da pažljivo biram kome se otvaram. Znam da nisu svi isti. U istom danu će neko da me „pokopa“, a drugi ohrabri i ja treba da izaberem kome ću pokloniti poverenje i koga ću zadržati u svom životu. Isto tako, moja je odgovornost da osvestim svoje strahove i da se razračunam s njima, tako da mi sadisti ne mogu ništa. Pogotovo oni „dobronamerni“, ti su najgori. Oni te iznenade i udare kad spustiš gard i kada ne očekuješ napad.

Mnogo je snage i mudrosti potrebno da se izađe na kraj s ljudima, uključujući i nas same. Beskrajna su bespuća ljudske duše.





31.5.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Steve Buissinne from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s