NA RUKAVCU DUNAVA

Otišla sam u šetnju na rukavac Dunava. U karantinu mi nisu nedostajali ljudi, gužve i beton, već priroda, tako da sam iskoristila priliku pre nego što počnu kišni dani i ukrala nekoliko trenutaka lepote.

Moj mali bratanac voli konje, kao i moj pokojni deda (rođeni su samo s jednim danom razlike) i kad god vidim konje, pomislim na njih dvojicu.
Čovek i priroda – u miru i skladu.
Trag čoveka je tu, a bez njega je – pusto ili mirno? Stvar viđenja.
Igra svetla i senke, paleta boja koje samo priroda može da stvori. Svaka čast svim slikarima ovog sveta, ali oni su samo učenici kraljice stvaranja.
Ništa bez ponekog cveta – svuda ga ima.
Vetar se igra, površina se mreška, bilje leluja – uhvaćeni trenutak nemira postaje mirna slika koja samo u sećanjima živo vibrira.

25.5.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

2 thoughts on “NA RUKAVCU DUNAVA

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s