IZ PEĆINE

Otišle smo zajedno na putovanje, u neki nepoznati planinski kraj. Bile smo smeštene u pećini pored puta. Iako uska i niska, bila je nameštena i unutra je boravilo dosta ljudi. Sa svoda je visio kavez s dve crne vrane. Moram da pogledam šta znače vrane kad se probudim. Ručali smo u hotelu u blizini.

Navodno je ona tajni agent i sarađuje s grupom dilera koju treba da razotkrije. Trebalo bi da u njeno ime preuzmem ili isplatim deo duga koji je napravila. Prilazim bez straha simpatičnom i izuzetno promoćurnom tamnoputom vođi i počnem da razgovaram s njim. Vrlo brzo shvatam da je u pitanju daleko veća suma nego što sam mislila i da mi je pametnije da se ne mešam. Nemam veze s tim i on me mirno pušta.

Odlazimo odatle. Pojavljuje se autobus, mnoštvo ljudi potrči prema njemu i ja im se pridružim. Nema reda vožnje, kad se napuni, kreće. Uđem i vidim da još ima mesta na sedištima s leve strane. Sva sedišta za dvoje s desne strane su popunjena, neće biti mesta za moje saputnike, ali ionako niko od njih nije stigao. Nije me mnogo briga, nisu ni pokušali. Autobus kreće, vidim kako stiže sledeći, sigurno će ući u njega. Zaboravila sam stvari u pećini. Da li ću se nekada vratiti po njih ili ću ih ostaviti gde jesu? Svejedno mi je. Putujem. Sama. Bez tereta.





25.5.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by David Mark from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s