SITNA GRANDOMANIJA

Ljudi su uopšte uzev zaista zanimljiv fenomen za posmatranje. Međutim, kad se nekome približimo, fenomen postaje još interesantniji, jer uočavamo više pojedinosti, razaznajemo način na koji funkcionišu i šta ih pokreće. Kada uočimo logiku i doslednost u njihovom sistemu, kažemo da imaju svoju ličnost. Međutim, što ih više upoznajemo, vidimo da je raznolikost samo površinska i da se određeni tipovi ponavljaju.

Trenutno mi je zanimljiva jedna pojava koju primećujem oko sebe, sindrom koji bih nazvala „sitna grandomanija“. Frapantno mi je koliko ima ljudi koji žele da budu bitni, cenjeni, veličani, ali bez ikakvog osnova i razloga. Ukoliko im ne pružite nezasluženo obožavanje, smrtno se uvrede i počnu da se svete, da vraćaju na sitno i da uskraćuju poštovanje čak i onda kada ste ga vi zaslužili. I kad se ističete i imate odlične rezultate, neće vam to priznati, jer vi njima nista ukazali poštovanje za – ništa. Njima to nije bitno – žele ono što im ne pripada i zato vama neće dati ono što vama pripada. U tome postoji logika, zar ne? Zahtevaju ono što nemaju i što nije njihovo, a kad nije njihovo, ne mogu to ni da daju.

U suštini nema iznenađenja. I ranije sam znala da su ti ljudi takvi, ali ipak me ražalosti kad to uvek iznova i potvrde. Zašto mi ne dozvole da lepo mislim o njima? Zašto mi ne daju priliku da budem velikodušna i da im ponekada pružim i ono što ne zaslužuju, zato što su barem dobri ljudi? Kad nisu ni sposobni ni vredni, a ni ljudi od karaktera, ne mogu ništa da im dam, jer ne zaslužuju. Ne mogu da ispunim neosnovane zahteve, jer se onda nešto u meni pobuni.

Najveći apsurd mi je što se ti ljudi duboko uvrede kad se distanciram od njih. Izgube moje poštovanje svojim rečima i postupcima prema ljudima oko sebe, a onda se pitaju zašto sam se ja promenila. Naravno da ja budem kriva, tako da se okrenu protiv mene i „uzvraćaju“ mi istom merom, samo ne znam na šta. Pošto nikoga ne napadam, već se samo udaljim, nema konkretne provokacije, ali izgleda da je to veća uvreda od svih. Šta da im radim – kad mi budu potvrdili da su ljudi, možda ću im kao ljudima i prići. Prazne lutke koje mnogo zvekeću – izbegavam.

6.5.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Mimzy from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s