Vetar

Naiđe tako vetar s juga,

pa me uhvati neka tuga.

Oblake donese pune kiše,

Sunčev osmeh s neba zbriše.





Na prozoru stojim i čekam

da vetar smer promeni,

kišu i oblake ne puštam,

prozori su zamandaljeni.





Dok novi vetar ne zaduva,

te tmurne oblake rastera,

i sunce ne grane iznova,

i ceo svet osmehom obasja.





21.4..2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Džoko Stach from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s