SUDBINA

Bio jednom jedan savršeni princ: bogat, lep, pametan i dobra srca. Roditelji su ga obožavali i ispunjavali su mu sve želje, pogotovo što im je bio jedino dete. Pošto nije imao braće i sestara, mnogo vremena je provodio u čitanju bajki o prinčevima i princezama, i u maštanju o svojoj budućnosti. Čvrsto je odlučio da se jednog dana oženi savršenom devojkom: bogatom, lepom i pametnom.

Kralj je na dvoru imao brojne savetnike, a među njima je bio i jedan vidoviti čovek. Mladić ga je jedne prilike priupitao da li će se oženiti devojkom kakvu želi, a mudri starac mu je dao odgovor koji je hteo da čuje. Potvrdio je da mu je suđena žena o kakvoj je maštao: lepa, bogata i pametna. Zaneseni mladić se mnogo obradovao i nije mogao da dočeka da je nađe, kako više ne bi bio sam sa svojim roditeljima, već u društvu osobe koja bi mu odgovarala po godinama i interesovanjima.

Kad je konačno došlo vreme za ženidbu, kralj je upriličio večeru i pozvao viđenije porodice u gradu koje su imale kćeri za udaju. Među svima njima princu se dopala jedna naročito lepa devojka iz izuzetno ugledne porodice, ali kralj ga je upozorio da ne žuri, već da je prvo upozna i na neki način proveri. Princ je sa svakom od devojaka razgovarao, a onda je odlučio da se posluži trikom koji je našao u bajkama: zamolio je sve devojke da donesu što više smeća iz svoje sobe, kako bi mogao bolje da ih upozna.

Devojka koja mu je bila suđena zaista je bila lepa kao slika i kao jedina kći je trebalo jednog dana da nasledi veliko imanje. Pametna jeste bila, ali na poseban način. Godinama se družila s jednom siroticom iz susedstva od koje se skoro nikada nije odvajala. Svi su zbog toga mislili da je dobra i sažaljiva srca i da želi da pomogne onima koji imaju manje od nje, ali nisu znali da je naslednica odavno shvatila da je njena štićenica izuzetno sposobna, pametna i vredna, ali ćutljiva i skromna, te ju je držala uza se kako bi radila sve poslove umesto nje, uključujući i školske zadatke. Gospodska kći tokom godina ništa nije naučila, osim da se vrlo uspešno snalazi u raznim situacijama uz pomoć manipulicije i laži.

Kad je tog dana na zahtev princa počela da skuplja sve što je našla u svojoj sobi, njena „drugarica“ ju je iznenađena pitala:

  • Šta to radiš?
  • Princ nas je poslao kući da donesemo što više smeća iz sobe, kako bi mogao da nas upozna.
  • Princ očigledno voli bajke.
  • Kako to misliš?
  • Ima jedna bajka u kojoj bogati mladić na taj način proverava koja je devojka najurednija i najvrednija, pa se ženi onom koja ima najmanje smeća, ne onom koja ima najviše.
  • Jesi li sigurna?
  • Tako stoji u bajci, ne znam šta taj tvoj princ ima na umu.

Pošto je više verovala pameti svoje štićenice nego svojoj, a princ joj se činio kao mladić koji nema mnogo dodira sa stvarnošću, bogata devojka je odnela svega trećinu onoga što je našla u svojoj sobi. I zaista, princ se mnogo obradovao i odabrao je nju. Svi su bili srećni i zadovoljni, i upriličeno je raskošno venčanje savršenog mladog para.

Kako su počeli da žive zajedno, princ je shvatio da njegova žena nije ni tako uredna ni tako pametna kao što je mislio. Bio je razočaran i nakon nekog vremena se obratio vidovitom čoveku.

  • Gospodaru, sudbina se ostvarila. Dobili ste ženu kakvu ste želeli: lepu, bogatu i pametnu.
  • Nije ni blizu pametna kao što sam mislio.
  • Jeste, samo ne na način na koji ste vi to očekivali.
  • Razjasni mi.
  • Tokom godina je uspešno krila svoju pravu prirodu – za to jeste potrebno imati pameti.
  • U pravu si, ali kako je to moguće?
  • Verovatno je pored sebe imala nekoga ko ju je krišom savetovao.
  • Koga?
  • Ne znam, to morate sami da otkrijete.
  • Mislio sam, starče, da ti sve znaš.
  • Ne, gospodaru, ja samo vidim sudbinu ljudi koje upoznam. Vi i vaša žena ste suđeni jedno drugome.

Princu se odgovor mudrog čoveka nije dopao, ali odlučio je da sazna istinu. Otišao je sa ženom tazbini u goste i tamo je pažljivo proučio sve ukućane, ali odgovor na svoje pitanje nije našao. Međutim, u jednom trenutku je slučajno video svoju ženu kako krišom razgovara s jednom skromno obučenom devojkom:

  • Šta ti radiš ovde?
  • Došla sam da te obiđem, nismo se dugo videle.
  • Gubi se, ne trebaš mi više.
  • Molim?!
  • Dobro si me čula. Gubi se, ne trebaš mi više.

Devojka je jedan trenutak samo stajala, kao da ne shvata, a onda su joj se oči ispunile suzama. Kad joj je konačno sve bilo jasno, okrenula se bez reči i otišla. Princ je od posluge saznao sve o njoj i sutradan je otišao do imanja njenih roditelja. Proveo je nekoliko sati u toj skromnoj kući punoj dece i ljubavi i shvatio je razmere svoje greške. Devojka koju je je upravo upoznao bila je lepa, pametna i dobra žena, baš onakva kakvu je želeo. Osećao se prevarenim, ali ništa nije mogao da uradi.

Kad su se vratili na dvor, ponovo je pozvao vidovitog čoveka i sve mu ispričao.

  • Šta da radim?
  • Gospodaru, dobili ste šta ste želeli, bogatu, lepu i pametnu ženu. Niko nije nikada pominjao dobrotu, a pogotovo ne siromaštvo.
  • U pravu si, ali zar ništa ne može da se uradi? Moram do kraja života da ostanem sa ženom koju prezirem?
  • Šta da vam kažem gospodaru? Sudbinu ste sami birali, a kad je jednom izaberete, ne možete je promeniti.

18.4.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Solarus from Pixabay

2 thoughts on “SUDBINA

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s