DAN ZA DANOM

Ima dana kada se ujutro probudim i nemam predstavu o čemu ću pisati na blogu. I dalje nastojim da održim niz svakodnevnog pisanja, a jutro je moje vreme. Često se tada nađem „oči u oči“ s praznim ekranom i s pitanjem – šta sada?

Tokom prethodne godine blogovanja naučila sam da sve što treba da uradim u takva jutra jeste da posegnem u sebe, u svoje misli i emocije i uvek će se nešto naći. Koliko god da je dan bez događaja (na primer, u izolaciji), uvek se nešto odigrava u nama i oko nas, neka priča, neka drama, neki scenario, jer mi živimo svakog dana, suočeni sa sobom, sa svojim razmišljanjima, saznanjima, uvidima, zaključcima, osećanjima… Dok god smo živi, nešto će se doživljavati, dešavati, raditi …

Svakoga dana smo korak dalje od onoga što smo bili juče, bliži onome što nismo sada. Svakoga dana postajemo neko drugi, u mikrotrenucima večnosti, kao u usporenom snimku, a naša ličnost se stalno menja. I zato svakom danu, svakom trenutku treba da dozvolimo da nas nečemu nauči, da nam nešto daruje i da nas obogati i promeni, da ne bismo ostali zarobljeni u tački bez pomaka. U korenu življenja je ipak, na kraju krajeva, glagol – radnje, stanja ili zbivanja?

28.3.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Arek Socha from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s