KOD DUŠE

Kada se otvorimo prema ljudima, rizikujemo. Rizikujemo da neko iskoristi naše slabosti, da nas povredi, prevari i izda. Kada se zatvorimo, ne rizikujemo da budemo povređeni, ali rizikujemo da nešto propustimo, neku mudru reč, savet ili čak pomoć i podršku u procesu razvoja i promene.

Pisanje na blogu je za mene otvaranje, može biti pomalo neprijatno, ali može biti prilika za upoznavanje mudrih i inspirativnih ljudi. Tako sam na svoj post Potraga dobila savet od Aleksandre Perić, aka Retka Zverka, da pročitam knjigu Kod duše, od čuvenog psihologa Džemsa Hilmana. Budući da sam se u tom trenutku intenzivno bavila Jungom i teorijom arhetipa, a Hilman je jedan od njegovih najpoznatijih sledbenika, bilo mi je jasno da to ne može biti slučajno. I zaista, knjiga mi je donela značajne uvide (a nisam još došla do kraja!) i zato – hvala Aleksandra!

Želela sam da ovom prilikom s vama podelim neke (za mene) najvažnije uvide:

  • Svako od nas sa sobom od rođenja ima svog dajmona koji ga prati čitavog života. Pojam mi nije nepoznat, još smo na studijama naišli na njega kod Geteovog Egmonta, ne znajući, u stvari, o čemu je reč. Možemo ga nazvati i anđeo čuvar (ne baš sasvim tačno), ali on je taj koji zna zašto smo tu, čak i kad mi zaboravimo, i pomoći će nam kad smo na pravom putu i davati „packe“ kad skrenemo s njega. Toliko o „slučajnostima“ u životu.
  • Naša svrha može da se ispolji kroz privlačenje, ali i odbijanje. Nešto nas zove, privlači i ne možemo da se oslobodimo tog zova dok ga ne poslušamo. Međutim, nekada se desi da nas nešto zove, a mi bežimo od toga, izbegavamo ga, a ono se uvek iznova vraća. Podsvesno znamo da je to naš put, ali ga odlažemo, jer ga se plašimo. Za mene je to bio ključan „klik“ u glavi tokom čitanja ove knjige. Počela sam da razmišljam o svemu što me „proganja“ kroz život, a od čega ja uporno bežim. Oduvek mi je bilo ispred nosa. Otkad sam to shvatila, više ne pružam toliki otpor i život mi je postao mnogo lakši.
  • Koliko god da smo dobri u nečemu, često ne vredi ništa dok nas neko ne „vidi“, prepozna u nama naš potencijal i pokaže nam put. Bila sam „viđena“, ali ne tamo gde sam želela, već tamo gde sam bila suđena. Isto tako, „videla“ sam druge i to je apsolutno moj dar: da „vidim“ ljude i ono što je u njima. Koliko je to važno, najbolje pokazuje knjiga Sestra sna austrijskog pisca Roberta Šnajdera, u kojoj je vanredno talentovan mladić „prepoznat“, ali iz ljubomore potisnut i na kraju upropašćen. Ko ne zna – sestra Sna je Smrt. Svi mi umiremo, ali neki umru mnogo pre fizičke smrti, ukoliko ne prožive sebe. To je najveća tragedija u životu, ali tragedija koja se može izbeći.

Jesu teška i mučna vremena, ali iskoristite ovaj period povlačenja i za sebe i svoju dušu. Proćaskajte malo sa svojim dajmonom u miru i tišini, možda vam prišapne nešto važno, pa i vama život postane lakši. Čuvajmo zdravlje i tela i duše!

19.3.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Foto by Amazon.

One thought on “KOD DUŠE

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s