Relativnost

Šta je vreme, kad u mislima sve jedno postane, juče, danas, sutra, i emocije pokrene kao da je sve sada? Šta je prostor, kad si bilo gde i sa bilo kime, kad ti lice i glas kroz nebo putuju, a reči u trenu stižu? Šta su razlike, kada nas sve iste muke muče i kada … Nastavite čitati Relativnost

VELIČINA

Fascinira me i iritira samoljublje, opsednutost sobom, svojim potrebama i željama, ubeđenost u sopstvenu vrednost, znanje, snagu svoje neprikosnovene (samo)volje, pravo na sve i u svemu. Uvek iznova me zapanji kad se neko svojim stavom, rečima i ponašanjem postavlja iznad drugih, nastupa kao veličina, a iza sebe ima nešto malo ili čak ništa - u … Nastavite čitati VELIČINA

Svetlo u senci

Zagledamo li se duboko u sebe, pronaći ćemo mračne kutke, puste ruševine, rupe bez dna, senke nemirne. I ako ustuknemo, brzo pobegnemo, daleko se sakrijemo, senke nas i dalje progone neumorno. I tek kada uronimo među njih hrabro, svetlo poverenja i ljubavi upalimo, senke će nestati, a krila slobode iz srca izrasti. 28.3.2020. Copyright © … Nastavite čitati Svetlo u senci

ANGAŽOVANO ILI AUTONOMNO?

U književnosti su se oduvek izmenjivale različite dominantne tendencije koje je nametalo vreme, kao i društvene okolnosti. U nekim istorijskim periodima pisci su bili poslušni podanici države, nekada su se društveno angažovali sa svojim stvaralaštvom, a nekada su se borili za autonomiju književnosti i nastojali su da kao umetnici reči ne služe nikome. Angažovani pisac … Nastavite čitati ANGAŽOVANO ILI AUTONOMNO?

Za koga?

Za koga smo tu? Za sebe ili druge? Zbog koga smo tu? Zbog sebe ili drugih? "Misli na sebe", kaže strogi Um. "Nikoga nije briga, svako te iskorišćava." "Svi smo povezani", kaže mirno Duša. "Dobro drugima, dobro je i nama." "Svima treba ljubavi", kaže požrtvovano Srce. "Ako je ne pružim ja, sve će pojesti Strah." … Nastavite čitati Za koga?

Jutra

Volim mir i tišinu jutra. Radost početka novoga dana. Mogućnosti tek pred nama. Osećaj da imam vremena, ne da bih ga protraćila, već što bolje iskoristila, kao poklon koji sam dobila, ali nisam još uvek zaslužila. Volim čaroliju buđenja života, nagoveštaja novih mogućnosti, skrivenih izazova i iznenađenja, neočekivanih promena što život nosi. Jer, ko zna … Nastavite čitati Jutra

Odbijam!

Odbijam strah. Odbijam paniku. Odbijam paranoju. Odbijam opsesiju. Odbijam ljutnju. Odbijam optužbe. Odbijam prosuđivanje. Odbijam prebacivanje. Prihvatam okolnosti. Prihvatam odgovornost. Prihvatam brigu za sebe i brigu za svoje bližnje. Ne bežim. Ne krijem se. Povlačim se. Živim u sebi. Putujem. Istražujem. Saznajem. Razmišljam. Razumem. Osećam. Praštam. Živim. 21.3.2020. Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights … Nastavite čitati Odbijam!

Ili zemlja ili nebo?

Ne možeš biti čvrsto korenje i visoka krošnja što k nebu stremi. Ne možeš biti zmija što puzi, za zemlju vezana, i ptica što leti slobodna. Ili možda ipak možeš? Ko kaže gde je granica? Ko kaže ko je samo deo, a ko je pak potpuna celina? Budi stablo što stremi, ali nek su ti … Nastavite čitati Ili zemlja ili nebo?

SAMA NA PUTU

Išla je putem sasvim sama. Na početku joj to nije smetalo, ali što je dalje išla, sve više ju je obuzimala teskoba. Nije joj bilo jasno šta se dešava. Gde su svi nestali? Zašto nikoga nema? Osvrtala se oko sebe, ali uzalud, nikoga nije bilo na vidiku. Odjednom joj se oko nogu stvorilo trnje, počelo … Nastavite čitati SAMA NA PUTU