Hod vučice

Ne pripadam.

Hodim sama,

kao vučica

bez čopora.

Istražujem

sva skrivena

prostranstva

svoje duše

nepoznata

povezanim

jedinkama.





Svoju zvezdu

verno pratim

što sija negde

tamo daleko,

van domašaja,

prisutna samo

u snovima.





Posmatram

sve te čopore

i ne prilazim.

Ja, drugačija,

nemam mesta

među njima.





Umorna

od lutanja.

Napuštam.

Ne sebe.

Ne čopor.

Ubeđenja

odbacujem

i hrabro

pristupam.

Hoću i ja

da budem

deo nečega.

A čopor?

Da li me

prihvata?





16.2, 23.2.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Pezibear from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s