Ništa novo

Nekada se uhvati

neko vrzino kolo,

piše se i piše,

ali ništa novo.





Pisati se mora.

Pisanje je lek.

Pisanje je spas.

Isceljivanje,

rasterećenje,

ranjene duše

bolni vrisak.





Od skrivanja

misli i emocija

sam se razbolela,

a od otkrivanja

sam presahnula,

i eto, ostala sam

od reči prazna.





Sve je shvaćeno

sve je već rečeno,

sve je napisano,

ništa ne ostaje

da se kaže novo.





Ali i u pustinji

se ispod peska

ipak voda krije.

I ako se kopa

malo dublje,

usred ničega

oaza nastane.





Tako i sada

moja pesma

iz ničega izvire,

pustoš oživljava,

jer nema izbora.





Pisati se mora.

Pisanje je lek

Pisanje je spas.

Bez pisanja

ja sam samo

jedan u pustinji

izgubljeni glas.





13.2, 23.2.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by victorrdyrnes from Pixabay

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s