IZA ZIDINA

Izranjavana i bolna, dopuzala je do zidina i sakrila se. Čim se malo oporavila, dobro se utvrdila i više nije izlazila. Nije htela da napusti sigurnost svog skloništa, jer se van njega osećala ugrožena. Nije više verovala ljudima. Plašila se da će opet biti povređena.

Nakon što se uverila da je nedostupna, opustila se, ispunila svoj život mirom i užicima. Svaki put kad bi neko zakucao na njena vrata, trgnula bi se: Ko li je sad? Odškrinula bi ih, ali ih ne bi širom otvarala. Nikome. Naročito ne duhovima prošlosti koji su se sasvim neočekivano pojavljivali. Njima ni odgovarala ne bi, u nadi da će otići i nikada se više vratiti.

Kamenčići na prozoru i zavodljivi glasovi nisu mogli da utiču na nju. Nije popuštala. Nije bila ni voljna ni spremna ni da izađe, niti da koga pusti. Ta, napolju su zveri! Kako da se druži s njima? I vampiri svuda vrebaju! A ona je želela da živi. Da živi kao punokrvno stvorenje celim srcem. Želela je da iskoristi vreme na zemlji da otkrije suštinu svog bića i izvuče je na površinu, da zasija punim sjajem. Ne, nije nameravala da ga podeli sa celim svetom, već da ga sakrije na sigurnom, tamo u tvrđavi, jer oni napolju bi ga samo ugasili. Zato… pssst…. To je tajna… Svetlo mora da se krije…. Na sigurnom… Iza zidina…

28.1.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Image by Nicole Köhler from Pixabay

2 thoughts on “IZA ZIDINA

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s