Senka

Stojim sama sebi

na putu ka sreći,

u tuđe misli,

predstave,

predrasude

zapletena,

oblacima

zakriljena,

bez sunca

izgubljena.





Tuđi glasovi

nemir i tugu

su mi doneli,

mir i radost,

nadu i snove

uzeli i odneli.





Sama sam kriva.

Tad sam mislila

da tako i treba,

sve dok nisam

na dno pala

i kao senka

sebe same

iz pepela

ustala.





3.1.2020.

Copyright © 2020 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s