3. O pisanju

Ima dana kada ništa ne napišem, a ima dana kada napišem nekoliko tekstova u nizu. To zavisi od toga kako se osećam i gde se nalazim (kad putujem, planiram i pripremam blogove unapred). Blogovanje ima više veze s objavljivanjem, a manje s pisanjem, ali me jeste podstaklo da pišem češće, više i lakše, a naučila sam i da inspiraciju tražim i nalazim skoro svuda. Blogovanje utiče na veštinu pisanja, ali ne nužno i kvalitet, jer ne može svaki tekst i svaki blog biti jednako dobar.

Ovaj izazov mi je pokazao da mogu da istrajem u pisanju kada odlučim. Pošto sam razvila i svoju veštinu, sada je red da idem korak dalje. Želim da pišem i objavljujem knjige. Imam uspešnu karijeru i život van nje, a blogovanje uzima vreme. Imam materijala za nekoliko zbirki, nacrte za nekoliko romana, jedan završen koji treba da preradim i poboljšam. Ako se odlučim, napisaću sve te romane. Dokazala sam sebi da mogu, sada samo treba da hoću. Lov na izdavače me užasava, ali uvek ostaje samizdat. Kako ukombinovati blog i pisanje romana? Da objavljujem poglavlja? Da li bi se to nekome dopalo? Da li je to pametan potez? O svemu tome treba da još razmislim.

Blog mi je pomogao da razjasnim još nešto: žena sam, ali ne vidim sebe kao ženskog pisca u užem smislu te reči. U blogovanju jeste dominantan moj ženski glas, jer je blogovanje ličnije, a ja sam lično – žena. Ne želim da pišem samo za žene. Želim da moje pisanje dostigne univerzalnost u svojim temama i da one budu opšteljudske, vanvremenske, da brišu granice pola, roda, rase, nacije i kulture. Ljudi su ljudi i ja želim da pišem o ljudima za ljude. Zato mi je drago što imam i muške čitaoce, jer znači da ipak mogu da doprem i do njih, a ne samo do žena.

Žena sam, osećam, mislim, volim i patim kao žena, ali sam i dete koje sanja i voli bajke, pripadnica sam određene vere i nacije, zemlje i kulture, vremena, nosilac određenog obrazovanja i zaposlenja, i o svemu tome želim da pišem – o onome što poznajem, živim, dišem. O svemu tome ću i pisati, o onome što vidim u svetu u sebi i oko sebe, o skrivenim i prikrivenim obrascima i istinama, o onome šta želim da izvučem na površinu i da izgovorim, jer me ćutanje guši. Svesna sam da ne guši samo mene, ali eto, meni je dato da moram i želim da pišem o tome. I ako to ne uradim, osećanje neispunjenosti i frustracije me neće napustiti.

Tako sam kroz blogovanje otkrila kakav tačno pisac želim da budem.

15.09.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

2 thoughts on “3. O pisanju

  1. Kao neko ko je dosta mlađi od Vas, a jako bodri sebe da završi započetu knjigu, tako i Vama šaljem podršku da ostvarite svoje želje i objavite romane. Verujem da će biti podjednako dobri, kao i svaki Vaš blog koji sam pročitala. Srećni praznici! ♥

    Liked by 1 person

  2. Hvala! 🙂 Ne sumnjam da ćete je završiti, ne odustajte! Nek je sa srećom i sa knjigom i svim ostalim ciljevima, planovima, željama i poduhvatima! Srećni praznici 🙂

    Sviđa mi se

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s