DOM

Nije bilo ni leto ni zima. Možda proleće ili jesen, kada još ili više nije ni pretoplo ni prehladno. Stajala je na obali i s osmehom i ljubavlju posmatrala plavo prostranstvo pred sobom. Iako je duvao vetar i talasi su udarali o obalu, osećala je mir u sebi i oko sebe. Čarobna misao joj je prošla glavom i izmamila joj osmeh: Savršeno je.

Nije bila ni mlada ni stara. Dovoljno mudra da zna da vreme nije važno, a dovoljno hrabra da to iskoristi. Živela je svoj san. Bila je kod kuće, u svakom smislu te reči. Njen dom se nalazio odmah tu, nekoliko koraka ispred nje i nekoliko koraka iza nje – dom za dušu i dom za telo. Iako je u tom trenutku i znala i osećala da je ceo svet njen dom, bila je srećna što se nalazi baš na tom mestu.

Zahladilo je, pa se okrenula i pošla ka kući. Otvorila je vrata i osetila nalet toplog vazduha. Ušla je i puna ljubavi upijala svaku pojedinost. Sve što voli bilo je tu, unutra, s njom, i ponovo joj je glavom prošla ista misao: Savršeno je. Tu, u toj toploj kući pored mora, bio je i dom za njeno srce.

23.12.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s