Senka

Izbegavaš me.

Kriješ se od mene

u svom svetu

laži i mračnih tajni.

Nekada kao krtica

na površinu izmiliš,

a ja pored neke rupe

treba da čekam,

ni ne znajući

da li ćeš i kada

se udostojiti

da se pojaviš.





Dosadno je to.

Ja nisam žena

koja voli da čeka.

Možeš biti Odisej,

ali ja nisam,

niti ću ikada biti

tvoja Penelopa.





Puštam te

i odlazim.

Moj život nije

pored te rupe,

pored tog mraka

iz kojeg ćeš ti

možda ispuzati

jednom, nekada.

Život je na svetlu,

tamo gde nema

tvog traga.





Puštam te i odlazim,

ali me ti kao senka pratiš.

I nikad neću shvatiti

koliko su ljudi čudni,

tako sebični i prevrtljivi.

I ponovo pomislim

koliko je lakše i lepše

bez njih nego s njima biti.





6.11.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s