ČVOR

U tami se nazirala pružena ruka. Nekako je uspela da je uhvati i povuče k sebi. Pred njom se pojavila nepoznata osoba. Gledala ju je u oči i proučavala joj lice kako bi mogla da je proceni, da joj prodre u dušu. Čvrsto ju je držala za ruku, a onda ju je ispustila i nestala.

Ponovo je ostala sama. Sećanje na minuli lik je nije napuštalo, ali nije ga tražila, pustila ga je da se izgubi u magli sećanja. Nešto u tom liku ju je privlačilo, ali i plašilo, jer ju je teralo da se suoči sa svojim najdubljim strahovima i željama.

Kad se ruka ponovo pojavila, nije reagovala. Ovlaš ju je dodirnula, lagano uhvatila, ali je nije povukla. Držala ju je na tren, pa pustila, uplašena od tolikih mogućnosti, tolikih pitanja.

Iza nje su ostali pustoš i praznina. Vreme je prolazilo, a neizvesnost rasla. Da li će se ruka ponovo pojaviti? Da li će je prihvatiti? Da li će je privući k sebi? Odgovore na ta pitanja nije znala. Duboko je udahnula, blago izritirana sobom. Uvek se vraćala na početak. Bila je svesna razloga, ali ništa nije mogla da uradi – kako da raspetlja sebe?

2.11.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s