Utvara

Ruku mi pružaš,

odbijam je hladno,

leđa ti okrećem

i bez reči odlazim,

tako brzu i naglo,

nesvesna izraza

u očima tvojim,

što više govori

od svih reči

ovoga sveta.





Grubo te odgurujem,

a ne znam šta gubim,

jer u mojoj ludoj glavi,

u konstruisanom svetu

u kojem životarim

nema mesta za tebe,

niti ima nade i vere

u krhom srcu mome

da bi baš ti mogao

da budeš stvaran.





Čak i kada si tu,

odmah ispred mene,

nadohvat ruke moje,

čovek od krvi i mesa,

kome toplo srce

u grudima kuca,

ja se ne usuđujem

da poverujem

da nisi utvara.





21.10.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana. 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s