TUŽNA ŽENA

Sedela je na pragu stare kuće, sa crnom maramom na glavi, u crnom prsluku navučenom preko crnog pulovera. Ispod dugačke crne suknje videle su se stare, crne cipele. Ne papuče, ne opanci, nego muške cipele. Mora da su joj ostale od muža, zbog kojeg je i nosila sve to crno na sebi i u sebi. Nije sedela mirno, već se lagano pomerala u nekom samo njoj znanom ritmu, ozbiljna, zamišljenog pogleda uperenog u daljinu, kao da duhom nije prisutna, već se nalazi u nekom svom svetu. 

Oči su joj bile bez sjaja, a obrazi i usne opušteni kao u ljudi koji misle da ih niko ne posmatra i da mogu bez skrivanja da daju oduška svojim osećanjima. U celom njenom pogurenom držanju naslućivao se teret koji je pritišće i guši, oduzima joj volju i snagu za uspravno držanje dostojanstvenih i zadovoljnih ljudi.

Iz te žene, ni stare ni mlade, ni lepe ni ružne, provejavala je tuga. Samo nemir u pokretima nagoveštavao je nešto živo u njoj, neki delić njenog bića koji se opirao tom teretu i bio voljan da ga zbaci. 

I zaista, u nekom trenutku se trgla, kao da se probudila i vratila u stvarnost. Oči su počele da joj šaraju po dvorištu, kao da nije bila sasvim sigurna gde se nalazi i kao da tek treba da se upozna s okolinom.

Odjednom se umirila i ukočila. Lice joj je poprimilo iznenađeni izraz, a u očima joj je blesnula radost. Podigla se s praga i čučnula, gledajući ispred sebe s osmehom i sjajem u očima. Iz tvrde, suve zemlje tik pored njenih nogu niknuo je mali plavi cvet. 

17.09.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s