Sahrana Čoveka

Sahranjujem svoju sliku o tebi,

iluziju tvoje dobrote i pameti,

hrabrosti i velikodušnosti.

Na grobu tvome ću tugovati,

jer znam da se nećeš vratiti.





Plačem za tobom, jer nisi

što sam mislila da možeš biti,

jer je tvoja dobra strana umrla,

jer je u začetku u tebi svenula

i proklijati neće nikada.





Plačem za sobom, jer sam

u san i iluziju poverovala,

i kao žrtva svoje puste želje

da stvarnost bude lepa,

da ljudi budu vredni

truda, poštovanja i ljubavi,

na kraju sam ostala bez snova.





Znam, stvarnost jeste,

zbog mene se svet i ljudi

nikada neće promeniti,

zato tugujem i bolujem 

zbog gubitka koji nikada

neću moći nadoknaditi.





I taj bol i tuga će proći, 

i kada te sahranim

zauvek ću te napustiti.

Razumi, tako moram. 

Mrtvi mrtvima, živi živima.

Ništa lično.





10.09.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s