SLUČAJNO MAJKA

Slučajno je ostala trudna. Nije osećala ništa prema svom ljubavniku, ali dugo je bila sama. Molila ga je da vodi računa, ali nije je poslušao. Bili su samo jednom zajedno i to je bilo dovoljno, iako su oboje već bili u godinama, iako je on već bio u braku bez dece.  I sada, sasvim neočekivano, njen život se promenio iz korena. Bila je trudna.

Pošto je dobrano prešla četrdesetu, mislila je da neće ni moći da ostane u drugom stanju, ili da neće moći da zadrži plod, ili da nešto neće biti u redu s njim pa će morati da ga skloni. Međutim, kao da su se svemir i njeno telo urotili protiv nje i s detetom je sve bilo u redu. O abortusu nije ni razmišljala, jer je verovala da je plod živ već od trenutka začeća i nije htela da ga ubije. Ako se uhvatilo uprkos svim zakonima verovatnoće, morala je da mu pruži šansu.

Porođaj je čekala mirno, s obzirom na okolnosti čak i previše mirno. Stalno je očekivala da će nešto poći naopako i nije htela da se vezuje za to malo biće. Nije bilo dete ljubavi, pre šala sudbine i zato je i trudnoću posmatrala kao igru koju joj je nametnula neka viša sila i koju je stoga morala da igra protiv svoje volje, bez ikakve mogućnosti izbora.

Dečak se rodio živ i zdrav, uprkos njenim očekivanjima. Vodila je računa o njemu kako su joj rekli, ali nije mogla ni da ga ljubi ni grli kao prava majka. Kad bi zaplakao, samo bi ispunila njegove potrebe, kao da mu je dadilja, a ne žena koja ga je rodila.  

Kad je prvi put završio u bolnici zbog visoke temperature, iznenadila se kad su lekari rekli da će biti u redu i da se vidi da neko dobro vodi računa o njemu. Kako je moguće da ništa nije pošlo naopako? Odnela ga je kući, gledala ga kako spava u kolevci, ali i dalje nije ništa osećala.

Prolazili su meseci i godine, a ona je stalno čekala kraj te šege koju život tera s njom. Jednostavno je bila ubeđena da će pre ili posle nešto krenuti naopako. Čudila se što dečak dobro napreduje, čudila se što je dobar u školi. Čudila se i kad je upisao fakultet i kad se zaposlio. Čudila se i kad se oženio, kupio kuću i dobio decu. Čudila se i kad ju je doveo u svoju kuću nakon što više nije mogla da vodi računa o sebi. 

Najviše od svega se čudila kad se razbolela i kad je došlo njeno vreme. U poslednjim časovima svog života čudila se što on neprestano bdi uz nju. U nekom trenutku više nije mogla da izdrži i upitala ga je:

  • Zašto si tako dobar prema meni?
  • Majka si mi.
  • Znaš da te nikada nisam ni želela ni volela?
  • Znam, ali uprkos tome si me rodila i vodila računa o meni čitavog života. Red je da ti uzvratim.

I tada, prvi put otkad se rodio, ona je zaplakala, a on je prvi put u njenim očima video ljubav. Nežno joj je stisnuo ruku, a ona mu se nasmešila i otišla u miru.





28.7.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s