Propušteno i oprošteno

Nekada mi bude žao

protraćena vremena,

tuga i krivica

za srce i dušu

bolno me ugrizu,

a jedan glas mi zamera,

optužbe samo sipa,

od kojih me strah obuzima.





Šta propuštam?

Šta sam izgubila?

Šta sam mogla,

a nisam uradila?





U strahu da će prilike 

nepovratno nestati,

bez mogućnosti

popravnog ispita,

bespomoćno padam

sve do samog dna.





Nikoga nema 

da me podigne,

i kao što sam

samu sebe

na dno spustila,

tako se s njega

potpuno sama

podižem s dna.





I opraštam sebi,

jer bolje nisam umela,

jer mi je u tom trenutku

baš ta zabluda trebala.

Opraštam sebi,

jer da mi je bilo važno,

ne bih to propustila.

Opraštam sebi,

jer imam poverenja

u onaj glas i osećaj

što me kroz život vodi.





Opraštam sebi,

zato što sam sada

iz toga nešto naučila

i mogu dalje da krenem,

a ne da ostanem

zauvek zaglibljena

u kajanju zbog grešaka

i propuštenih trenutaka.

Opraštam sebi,

jer je to moj život,

moj spisak prioriteta,

važnih stvari, ljudi

i iskustava.

Opraštam sebi,

jer ja sam i krivac,

i tužilac i sudija.

Opraštam sebi,

jer se onome

ko se voli

na kraju uvek

sve oprašta.

31.07.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s