STARA ŠUPA

Stajao je na prozoru velike, staromodno uređene sobe. Padala je kiša, vetar je duvao i krošnje drveća su se pomalo sablasno savijale u tami.

Odjednom je napolju ugledao svetlo. Dolazilo je iz stare šupe u blizini njegove kuće. U toj šupi niko nije boravio i godinama je već bila zaključana. Obukao je kaput i izašao napolje. Kad se približio šupi, čuo je glasan plač. Na trenutak je zastao, neodlučan da li da nastavi ili se vrati u kuću, a zatim je prišao, otvorio vrata i stupio u prljavu prostoriju.

U šupi je sedelo i plakalo dete. Kad ga je videlo, pobeglo je u ćošak i uplašeno ga posmatralo. Iznenadio se kad je osim straha u detetovim očima ugledao još nešto – snažnu volju za životom praćenu odvažnošću, spremnošću da uradi sve što je potrebno da se zaštiti.    

***

Godinama kasnije, sedeo je sam u svojoj sobi i radio do duboko u noć. Padala je kiša i duvao je vetar. Izgledao je stariji nego što je bio i osećao se veoma umorno.

Iznenada je osetio snažnu želju da izađe. Obukao se i napustio kuću. Šetao je i setio se šupe. Pokušao je da je pronađe, ali nikako mu nije polazilo za rukom. Bilo je mračno, vetar i kiša su mu otežavali potragu. Na kraju je pronašao spaljene ostatke. Ničega više nije bilo.

Stajao je i plakao. Nikada više nije progovorio ni reči.  

30.10.1998.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s