PRIJATELJSTVO

Bile su drugarice čitavog života. Zajedno su se igrale i zajedno su rasle. Sve su delile: i slatkiše i odeću i tajne. Plakale su jedna drugoj na ramenu i zajedno se veselile na proslavama i u izlascima. Onda su jednog dana odrasle i putevi su im se razišli. Andrea je ostala, Nataša je otišla, Andrea se udala, Nataša je ostala sama. I dalje su se čule, i dalje su se viđale, ali ređe nego nekada. I promenile su se.

Nataša je izgradila uspešnu karijeru, putovala, družila se i izlazila, uživala u životu i u brojnim vezama. Andrea se zaposlila, išla je na odmore sa svojom porodicom, posmatrala svoju decu kako rastu, radovala se s njima i strahovala zbog njih. Život im je obema bio ispunjen, ali iako potpuno različit, i dalje su mogle da razgovaraju, dele teške i lepe trenutke. Andrea se radovala Natašinim pričama o njoj potpuno nepoznatom svetu, a Nataša je volela Andreinu decu kao da im je rođena tetka, i ona su joj uzvraćala. Delovalo je kao da će to prijateljstvo trajati do kraja života.

Vreme je prolazilo, stigle su i zrele godine, a sa njima i krize. Nataši je biološki sat otkucavao i morala je da odluči: sada ili nikad. Posmatrala je Andrein život i iako su joj nekada nedostajali društvo i ljubav, nije želela taj metež, strah i brige koje idu uz porodicu. Duša joj je više volela mir. Počela je da se povlači u sebe, da vodi usamljenički život koji joj je mnogo prijao. Radila je na sebi, vodila računa o zdravlju, istraživala svet u sebi i oko sebe, provodila vreme u prirodi i u miru. Počela je da bira društvo. Nije bila više spremna da traći vreme na ljude koji su je uznemiravali i koji su budili njenu ružnu stranu. Iznenadila se kada je shvatila da je Andrea postala jedna od njih.

Iako je Andrea imala ispunjen život pun radosti, brige oko dece, muža, kuće i posla su je iscrpljivale i njeno nezadovoljstvo je raslo. Jedina osoba kojoj je mogla da se poveri bila je Nataša i često ju je zvala da se izjada. Međutim, nikada je nije zanimalo kako je Nataša, kao da njen život nije bio vredan pažnje. Nataša je shvatila da je Andrea postala (ili je oduvek bila?) jedna od onih osoba koje cene samo žene s porodicom, dok je ostale smatrala bezvrednim promašajima. Zabolelo ju je što njena drugarica tako misli.   

Kad bi joj Nataša ipak ispričala ponešto o svom životu, u želji da s nekim podeli svoje tuge i radosti, Andrea bi je saslušala, ali ne bi krila nestrpljenje. Posebno su bile neprijatne situacije kad bi se Nataša pohvalila nekim poslovnim uspehom ili neobičnim iskustvom, a Andrea bi ga obezvredila samo jednom rečenicom: Lako je tebi. Nataša je bila svesna toga da joj jeste bilo lakše nego Andrei zato što nije imala njene brige, ali je isto tako poznavala udate žene koje su imale karijeru kao i ona, a neke su čak bile i uspešnije od nje. Nataša se pitala zašto Andrea – kao prava drugarica – nije mogla da prizna da je ona naprosto bila sposobna i vredna i da je zato bila uspešna? Zašto njene oženjene i slobodne kolege nisu ostvarili isto što i ona, iako imaju vremena? Ili druge neudate žene? Ne, Andrein stav je bio da je za Natašin uspeh bila zaslužna samo činjenica da nije imala porodicu i prateće brige, a ne neka njena osobina ili njena sposobnost.

Iako je Nataša bila povređena tim stavom, prešla je i preko toga. Poznavale su se čitavog života i Nataša je znala da je njenoj drugarici teško, nije želela da uništi prijateljstvo zbog nečega što je mogla biti samo povređena sujeta ili prikrivena ljubomora ili čak kritična faza u životu. Nataša je bila spremna da preuzme odgovornost za svoje reakcije. Progutala je knedlu puna razumevanja za drugaricu i njene brige, kao i uvek, i nastavila da neguje to sve krhkije prijateljstvo.

Kad voda krene nizbrdo, teško se zaustavlja. Može naići na kamen, ali će ga zaobići i nastaviti dalje prema dnu, rušeći sve pred sobom. Kad bujica nezadovoljstva naraste toliko da više ne može da se kontroliše, ne bira put i način, više je ne zanima šta može usput da sruši i uništi. Tako je Andreino i Natašino nezadovoljstvo raslo, ali iako je njihovo prijateljstvo propadalo dugo, tiho i polako, jedan momenat je morao biti presudna tačka pucanja.

Andrea je bila plašljiva i Nataša je uvek vodila računa da je ne ostavi samu. Nataša se nije toliko bojala opasnosti, jer je imala neku unutrašnju sigurnost, a nije ni imala loših iskustava. Napadi nisu bili retki u Andreinom delu grada i ona je imala razloga da se plaši. Kad su uveče izlazile u šetnju, Nataša bi uvek otpratila Andreu do njene zgrade, kako bi se osećala sigurnijom. Jedne večeri su šetale, i Andrea je bila izrazito nervozna. Uporno je tvrdila da je sve u redu, a Natašu je već počela da iritira ta njena labilnost, to nagomilano nezadovoljstvo na granici očaja, te stalne promene raspoloženja i prikrivena agresija. U nekom trenutku joj je jednostavno bilo dosta, samo se ućutala i povukla. Andrea je to osetila, uvredila se, naljutila, otišla i ostavila Natašu samu u mraku na ulici. Te večeri se Andrea nije plašila da ode sama kući. Te večeri Andrea se ni jednom nije okrenula. Te večeri je Andrea dotukla njihovo prijateljstvo.

Nataša nije bila ni ljuta ni tužna, bila je ravnodušna. Jedan deo njenog bića je želeo da uzvrati udarac, da kaže Andrei koliko je sebična i bezobzirna, ali znala je da bi bilo uzalud. Želela je da je razume i saoseća s njenim bolom, ali je znala da joj ne može pomoći, da ona nije kriva za Andrein očaj i da Andrea nema nikakva prava da se na njoj iskaljuje. Znala je da je Andrea to uradila jer je znala da može, da sme da bude gruba prema drugarici koja je uvek praštala. Nataša je želela da se izdigne iznad te situacije, da još jednom oseti ljubav i praštanje, ali nešto je u njoj umrlo i više nije moglo da se oživi.

Želela je da se oslobodi prijateljstva koje je postalo teret. Svesna da se to odavno spremalo, jednostavno je digla ruke. Drugarica koju je volela i za koju je uvek bila tu, nije se zanimala za nju i njen život, potcenjivala ju je i obezvređivala njen uspeh i bila je spremna da je u bilo kom trenutku ostavi potpuno samu iz čistog hira. Nije želela takvo prijateljstvo, nije joj bilo potrebno. Postoji mnogo načina da se bude sama.  

28.08.2017.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s