Spuštanje

Spustiš se,

spuštaš sve više,

jer je oko tebe

sve pusto.





Hladno je,

nikoga nema,

i sagneš se

da budeš niže,

bliže drugima.





I od savijanja

te leđa zabole,

jer niko se neće

s tobom podići.





Na kraju se

uspraviš

i okreneš,

svojim putem

polako pođeš,

jer shvatiš

da baš ništa

ne vredi:

spustila se,

ne spustila,

uvek sama

ostaješ.





18.07.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s