Samoća

Kad svoj život zakrpiš,

nijednu rupu ne ostaviš

da se samoća ne uvuče,

i svojim hladnim rukama

za srce i dušu te uhvati.





Kad su svi dani i sati,

minute i sekunde

ispunjeni poslom,

zabavom ili ljudima,

samo da se ne bi

s njom suočila.





Kad samoću

u svom srcu i domu

nećeš da prepoznaš,

pa vrata zatvaraš,

i ne shvataš

da je ona uvek tu,

i da kroz ta vrata

ne bi ušla, već izašla.





I kad ih konačno

ipak otvoriš

i nekoga pustiš,

tek tada shvatiš

da ti ona nikada

nije ni smetala,

da je samoća partner

kakvog si oduvek

jedino i želela.





16.07.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s