Nerođena zvezda

Vidim u tebi svetlo što sija,

zvezdu što možeš postati,

ali isto tako s tugom vidim,

da će se ona uskoro ugasiti.





Taj se slabi sjaj jačati mora,

stalno negovati i podsticati,

dok tako snažan ne postane,

da ga možeš mirno pustiti.





Teško je i traži mnogo vere,

mnogo truda i žrtvovanja,

da bi iskrica oganj postala,

što snažno sija i greje.





Negde usput, na pola puta,

mala se iskra izgubila

i stazu pogrešnu odabrala

što ne vodi do nebesa.





Tugujem zbog zvezde

što u začetku umire,

na moje oči gubi sjaj

i nikada sazreti neće.





I u tuzi svojoj pomislim:

što od toga brigu pravim,

ko kaže da se iz svake iskre

može i mora zvezda roditi?





17.07.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s