U snovima

Praštam sve

zablude i greške,

i sebi i tebi.

Puštam te mirno,

bez ljutnje i kajanja,

da svojim putem ideš,

da svoj život vodiš

(kao da sam se pitala).

Rastajem se od tebe,

nemo zbogom zborim,

ali ti me ipak ponovo

u snovima pohodiš.





Nikoga nisam

kao tebe sanjala,

tako čisto i jasno,

tako učestalo,

tako intenzivno,

a opet tako

besmisleno

beznadežno.





Plivala sam

u moru emocija,

obučena i zaštićena.

Hodala sam po pesku

nagomilanom u brda

na obali mojih snova.

Iz džepova su ispadale

razne uspomene,

a ja sam ih skupljala,

da ništa za mnom

ne ostane.





Video si me,

videla sam te,

mimoišli smo se,

bez susreta očima,

bez reči i dodira,

samo s osmehom

prikrivenim

u tamnim očima

i u uglu usana.





Otišla sam polako,

okupana, a suva,

mirna i radosna,

jer sam znala

da ću se vratiti,

a ti ćeš biti tu,

i opet me čekati.





16.07.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s