ISCELITELJKA DUŠA

Imala je posebnu, retku sposobnost isceljivanja. Jedan deo njene duše je mogao da se odvoji i da uđe u druge duše koje bi joj se otvorile. Kada bi ušla, pronašla bi njihove rane i nastojala da ih isceli. Kada bi izašla, bila bi iscrpljena. Nikako nije uspevala da sačuva snagu, jer je davala sve od sebe u pokušaju da pomogne. Dugo joj je trebalo da shvati da su njeni poduhvati uglavnom bili uzaludni.

Ušla je u dušu bez želja. Smatrala je da je ta duša pusta i hladna, da joj nedostaje toplote, da u njoj treba raspiriti žar i zapaliti vatru. Trudila se da pronađe skrivene varnice, da pokrene radost, ali joj nije polazilo za rukom. Nakon svih pokušaja počela je i sama da gubi vatru i postajala je hladnija. Morala je da izađe da ne bi izgubila sebe.

Ušla je u dušu nezasitosti. Smatrala je da ta duša treba da umiri svoje strasti i zagospodari svojim slabostima. Plašila se da će pojesti sama sebe, da će je uništiti večito nezadovoljstvo što nema dovoljno, što nema ono što joj (ne) pripada. Pokušavala je da unese mir i ravnotežu u tu dušu, ali na kraju su i nju obuzeli nemir i nezadovoljstvo, i da je ta duša ne bi povukla sa sobom u dubine očaja, izašla je i pobegla.

Ušla je u izgubljenu dušu. Smatrala je da joj treba pomoći da nađe svoj put, da otkrije šta želi i šta joj je potrebno. Pokazivala joj je različite puteve, gurala je gde treba, vodila je, pokušavala da je skrene s pogrešnih staza, ali nije vredelo. Na kraju se osvrnula i shvatila da se i ona izgubila. Izašla je i pobegla.

Ušla je u dušu laži. Smatrala je da ta duša treba da vidi stvarnost i život kakav jeste. Pokušavala je da joj skine mrenu s očiju, jer je čvrsto verovala da istina oslobađa. U ubeđivanjima o tome šta jeste i šta nije stvarno, odjednom je zastala i shvatila da više ni sama ne zna šta je laž, a šta istina. Izašla je i pobegla.

Ušla je u dušu mraka. U toj duši je bila samo tuga i bolest, bes i ogorčenost. Smatrala je da treba da unese svetla, ali u toj duši se svako svetlo gasilo. Na kraju je završila i sama u tami, a kad je to shvatila, izašla je i pobegla.

Ušla je u dušu promene. U toj duši je bila nezasita želja da sve bude drugačije, da se stalno menja. Kad se nisu dešavale promene i poboljšanja, ta bi duša gubila žar, izgubljena u nerealnim predstavama o svetu i u mraku ogorčenosti i besa. Shvatila je da tu dušu treba, mora i može da isceli, pa je tu i ostala. Bila je to njena duša.

9.04.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s