Ponovni susret

Ponovo sam tu.

Vratila sam se,

ali more moje

leđa mi okreće.





„Šta je bilo,

more moje,

zašto nismo

jedno ti i ja?“

I talasi mi

tiho govore:

„Otišla si,

zaboravila me,

a nisi znala…“

„Šta nisam znala,

more moje?“

I čuh misli

što mi zbore:

„U srcu svome

si me zaključala,

srce zatvorila,

a nisi znala,

kud god pošla,

gde god došla,

s tobom sam ja…“

„Zaboravila sam,

more moje,

ali tu sam sada… „

„Jesi i nisi,

jer još se bojiš,

ako srce otvoriš,

preplaviću te,

udaviću te,

ali ne znaš…“

„Šta ne znam,

more moje?“

„Ne znaš

da za tebe

nema sreće veće

do zagrljaja mora,

ljubavi večne…“





Slušam i ćutim,

nišita ne govorim,

ništa ne pitam,

jer sada znam,

zato se i vraćam

i vraćaću se

uvek iznova,

dok god ima

sredstva

i načina.

 

20.07.2012.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s