More i ja

Srce moje kuca

u ritmu talasa,

duša je moja

kćerka mora,

a svaki moj dah

plima ili oseka.

 

Kuda god pošla

more me prati:

grudi mi nadima,

žubori mi u venama,

a oči mi ispunjava

plavim daljinama.





I kada me nestane,

kući ću se vratiti,

opet more postati,

kap u plavoj lepoti

što me u krilu nosi,

nežno, majčinski.





Biću kod kuće,

tamo gde je ljubav,

tamo gde uvek čeka

moja srodna duša.

I bićemo nerazdvojni,

jednom za svagda

— more i ja.





20.07.2012.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s