Okamenjena

Srce mi se cepa

u parčića hiljadu,

bez reči i glasa

vrele suze teku.





Niko ne vidi

tu krvavu reku,

niko ne čuje

te bolne jecaje

što grlo stežu,

životnu snagu

polako srežu.





Uranjam,

utapam se,

željna da nestanem

bez povratka i traga

u reci zaborava,

u bujici tuge i bola.





Sve je uzalud.

Nema pomoći.

Moram da živim.

Samo u kamen

da se pretvorim,

bez reči,

bez uzdaha,

bez suza.





Eto spasa…





19.06.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s