KOREKCIJA 7

Uspešno je završila polugodište. Roditelji su došli u posetu. Zagrlila ih je, a oni su je pogledali s nevericom – da provere da li je to zaista njihovo dete. Otac se samo smeškao, a majka je primetila njenu počešljanu kosu i nepocepanu odeću. Tetka se srdačno pozdravila s njima i ostavila ih same.

  • Dobio sam tvoje pesme.
  • Jesi? Nisi mi odgovorio, mislila sam da ih možda nisi dobio. Ili ti se nisu svidele.
  • Jesam, ali hteo sam lično da ti kažem.
  • Šta?
  • Dopale su se i meni i bendu. Želeli bismo da neke od njih otpevamo.
  • Stvarno!? – nasmejala se i zagrlila ga. Baš se obradovala.

Majka ih je samo ćutke gledala, smešeći se.

  • Hoćeš li ih i meni pokazati?
  • Hoću. Mislila sam da te ne bi zanimale.
  • Naravno da me zanimaju. To su tvoje pesme.
  • Onda dogovoreno.

Na trenutak su svi ćutali, a onda se Marija uozbiljila.

  • Drago mi je što ste oboje tu. Želim da vam nešto kažem.

Seli su, a ona je duboko uzdahnula pre nego što je započela.

  • Pre svega, žao mi je zbog mog ponašanja u poslednje vreme. Iskreno, htela sam da vas kaznim zbog razvoda, ali tek sam ovde shvatila da je to vaša stvar, i da ima, ali i nema veze sa mnom. Živite svoj život, imate pravo na to, ali i ja želim da živim svoj. Tata, želim da preko leta idem s tobom na turneje, ako se mama i ti slažete, naravno. Mama, ne boj se, ne želim da budem muzičarka, samo želim da putujem, da provedem više vremena s tatom i da skupljam iskustvo i inspiraciju. Želim da studiram književnost i da budem pisac.

Njenom ocu su se zasuzile oči i samo je bivšoj ženi uputio pogled koji je sve govorio.

  • Ajoj, ajde, možda malo bolje od muzičara – reče majka i svi su se nasmejali.
  • Mama, molim te. Značiće mi tvoja podrška.

Majka ju je iznenađena pogledala.

  • Otkad tebi treba moja podrška? Nikada te nije zanimalo šta ja mislim.
  • Znam, mama. Bila sam ljuta na tebe jer sam te krivila što si razorila porodicu i oterala tatu, a mene nisi ništa pitala. Zato ja nisam htela tebe ništa više da pitam. Sada te pitam: da li se slažeš?
  • Naravno da se slažem. Samo želim da budeš srećna – rekla je.

Esej o Galebu je odlično prošao i pročitala ga je pred celim razredom. Svima se dopao, posebno Marku. Srce joj je bilo puno, ne zbog ocene i pohvale, već zbog onoga što joj je to iskustvo značilo. Galeb je za nju predstavljao lekciju i oslobođenje od okova prošlosti – bila je spremna da poleti na sledeći nivo.  

Leto 2017.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s