KOREKCIJA 1

Roditelji su sedeli u trpezariji, majka zabrinuta, a otac smrknutog lica. Dugo ga nije videla i na trenutak joj je bilo žao što mu je pri svakom susretu davala povoda za brigu. Brzo je oterala tu misao. Ne, on je otišao, inat je proradio u njoj, sam je kriv što nije tu za nju. A majka? Da, bilo joj je teško, ali ni nje joj nije bilo žao. Nije mogla da izdrži, možeš misliti!

Znala je zašto su tu, za istim stolom. Postojao je samo jedini razlog za njihov ponovni susret. Jedino što ih je još povezivalo. Ona. Inače se nisu viđali. Ponekada bi se čuli telefonom kad bi on pozvao s neke turneje ili kad bi stigao u grad, da pita kako su i kad može da vidi Mariju. Njihovi susreti su bili kratki i pošto je ona uglavnom ćutala, on bi pričao o muzici, o mestima koje je obišao. Iako se pravila da ga ne sluša, upijala je svaku reč. Budila joj se mašta i poželela je da je povede sa sobom. Samo na trenutak, a onda bi stari bes i ogorčenost ponovo prevladali.

Otac je započeo:

  • Dakle, izbačena si iz škole?
  • Da, pa?
  • Ništa, kuda ćeš sada?
  • Baš me briga, kuda god.

Majka je ćutala, vidno iscrpljena i slomljena, kao da je odustala od ljutnje i borbe.

  • Pušenje, alkohol, tuča … Jesi li barem pobedila? – pokušao je da se našali.
  • Šta misliš? – pogledala ga je prkosno.

Majci na trenutak sevnuše oči, ali samo je stisnula zube. To je bio loš znak. Njeno ćutanje je bilo gore od vike, jer nije znala šta je čeka.

Kad je majka progovorila, Marija je znala da je instinkt nije prevario. Bila je u šoku:

  • Do kraja polugodišta bićeš kod moje tetke Nade. Tamo ćeš ići i u školu. Ako popraviš ocene i vladanje, vratićeš se kući. Ako ne, ostaćeš tamo dok se ne dozoveš pameti.
  • Šta?! Poludela si!! Ovde mi je društvo! Šta ću raditi tamo sama s matorom?! Kako možeš to da mi uradiš?! Mrzim te!!!
  • Znam. I baš me briga. Kao što ni tebe nije briga ni za koga i ni za šta osim za tvoje društvo. Ako me ne poslušaš, izgubićeš i to.
  • I ja se slažem – dodao je otac.

Na trenutak ih je gledala zapanjeno, a onda otišla u sobu i besno zalupila vratima. Zaspala je u suzama.

Leto 2017.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s