UMETNICA

Bila je umetnica. Jedino je preko umetnosti mogla da iskaže svoja osećanja i da se oslobodi njihovog tereta. Bila je zatvorena, nije umela na drugi način da izrazi sve ono što se u njoj kovitlalo, a kovitlalo se mnogo toga: čitav jedan univerzum emocija i nemirna mašta koja joj nije davala mira i često ju odvajala od stvarnosti.

Bila je usamljena u svom umetničkom svetu. Stidela se svoje emotivnosti i ranjivosti, plašila se da je niko neće razumeti i prihvatiti. Krila je svoju umetničku crtu, istovremeno žudeći da je s nekim podeli, da je neko razume i prepozna, da je neko prihvati, da negde pripada.

Tada je naišao on. Razumeo je i cenio njenu umetnost i njenu ličnost, ohrabrio ju je da se pokaže javnosti i pomogao joj je u tome. Umeo je s ljudima, bio je odličan posrednik između njenog i njihovog sveta. Uz njegovu pomoć našla je put ka publici i odjednom više nije bila sama. Svuda su se pojavili poštovaoci i ljubitelji njene umetnosti. Konačno je bila cenjena i prihvaćena kao što je to oduvek želela, a nikada nije verovala da je moguće.

Uživala je u pažnji, stvarala je s novim, dotad nepoznatim žarom. Dobijala je reakcije oduševljenja, neprestano se pojavljivala u medijima, bila je zapažena, uvek u žarištu, uvek sama na fotografijama, na ekranu, uvek u krupnom planu, predstavljena kao zanosna, misteriozna, nadasve talentovana umetnica.

U jednom trenutku se umorila od užurbanosti tog novog života. Zastala je iscrpljena i okrenula se da mu kaže kako se oseća, ali on nije bio tu. Osvrtala se na sve strane, tražila ga, dozivala, ali njega nije bilo. Shvatila je šta je uradila: oterala ga je. Oterala je svog prijatelja, svoju uzdanicu, osobu koja joj je pružila sve, a onda neprimetno otišla, jer ona više nije imala ni očiju ni ušiju ni za koga osim za sebe i za svoju publiku, svoje „obožavatelje“.

Kao da joj je neka mrena pala s očiju, pogledala je svoje radove i zgrozila se. To nije bila ona! Počela je da stvara po diktatu i ukusu masa, da bi se njima dopala, da bi je prihvatili. Više nije slušala glas svoje duše i svog srca. Izgubila je mnogo više nego što je bila svesna. Nije izgubila samo prijatelja, izgubila je sebe i svoju umetnost.

Suze su joj krenule niz obraze dok je gledala te tužne radove, ali nikoga nije krivila osim sebe. Sabrala se i počela ponovo da stvara, ne za druge, nego za svoju dušu. Iz emocija koje su je celu potresale i koje su bile tako obične, tako ljudske, nastala su nova vrhunska dela. Shvatila je da nije bila ništa drugačija od drugih, samo je sve intenzivnije doživljavala i iskazivala. Bila je prizma ljudskih emocija i slabosti.

Ponovo je bila umetnica. Njena dela su odražavala nijanse ljudskoga bivstvovanja, namenjena onima koji su bili spremni da ih vide i čuju. Nije više stvarala za široke mase. Njene vibracije i vibracije njene umetnosti su bile isuviše tanane, nisu bile za buku velikog sveta. Stvarala je u tišini, sama, svesna da će pre ili posle svakoga na svom putu izgubiti, ali da sebe i svoju umetnost nikako ne sme…





18.05.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s