Nek idu…





Odakle ti prokletnici

što mi rovare po duši,

zavedu me pa nestanu,

na oblake podignu,

pa o zemlju tresnu?





Ko su ti crni zlotvori

što nikom ne donose radosti?

Staze su im suzama natopljene,

tragovi im se po ranama poznaju

što za njima na srcu ostaju,

a oni i dalje mirno spavaju.





Zašto mi na put dolaze?

Ko ih u moj život zove?

Kome i čemu služe?

Zašto uopšte postoje?





Ne, nije me više briga,

samo neka odu što dalje,

nek me na miru ostave.





Ne želim ih,

ne trebaju mi

da mi osmeh brišu,

da mi radost kradu,

da mi snove uništavaju.





Nek se vrate odakle su došli,

pravo ka crnom đavolu.





Samo nek idu…





27.4.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s