ZAČARANA ŠUMA III

  • Sad možeš da kreneš na svoj sledeći zadatak. Na samom ulazu u Šumu se nalazi zlatna kapija optočena dijamantima i rubinima. Tri noći treba da je čuvaš i da ne dozvoliš nikome da uđe.
  • Čime da se branim, ja sam samo slaba žena?
  • U Začaranoj Šumi je važna samo snaga tvog duha i tvoja odlučnost. Snažna si koliko želiš da budeš.

Kada je noć pala, krenula je na put. Prošla je pored izvora i približila se Šumi. Oko nje je bila ogromna ograda, visoka i tako dugačka da joj nije videla kraja. Na ulazu se nalazila kapija, koja je tako blistala u noći da joj se činilo da je iznenada svanulo. Alke su bile od suvog zlata, optočene dijamantima i rubinima, a nabacani biseri su blistali na debelim šipkama.

Oko ponoći, kad joj se već prispalo, naišla je devojka i zatražila dozvolu da uđe u šumu. Žena u belom je nije pustila, iako je devojka preklinjala. Suze su se zacaklile u njenim očima, ali žena u belom nije popuštala. Suze su potekle niz njeno lice, ali žena u belom je bila neumoljiva. Suze su pale na zemlju i kao privučene poletele prema kapiji i pretvorile se u bisere. Devojka se okrenula i otišla. 

Sledeće noći je došla ponovo, ali više nije bila devojka, već žena. I opet je molila, ali uzalud, i preklinjala, ali uzalud, ni krvave suze koje su potekle niz njene obraze nisu nagnale ženu u belom da se predomisli i pusti je da uđe. Ni kad su te suze pale na zemlju i poletele prema kapiji gde su se pretvorile u crvene rubine, žena u belom nije popustila.

Treće noći je došla starica. Samo njene oči su podsećale na devojku čije su suze postale biseri i ženu koja je isplakala crvene rubine. Starica nije plakala, već je tihim glasom obećavala: ako je pusti unutra uzeće bisere, uzeće rubine i dijamante i daće ih njoj, ženi u belom, da ostvari želje i snove onoga sveta. Žena u belom nije pristala i starica je pljunula na tvrdu zemlju ispred nje i proklela je, a na alki se zacaklio dijamant. Starica je otišla, a čuvarka je pala na zemlju i od iscrpljenosti zaspala.

Mantil u belom je želeo da zna o čemu sanja. Gledala je kroz prozor u čelično sivilo zimskog neba i nasmešila se: da li je sve to samo san? Zabavila ju je pomisao da može o tome da govori kao o snu. Ovi beli mantili ionako ne bi mogli ni da poveruju da postoji još nešto osim njihovog dosadnog sveta, sveta hladnih čeličnih rešetki, pustoši bez kraja. Zabavljala ju je pomisao da se poigra s njima, da ih zbuni pričom o svetu koji neće shvatiti, koji će pokušati da uklope u svoju sliku o stvarnosti – bezuspešno, naravno. Pomisliće da je luda, ali nema veze. Dok god je zadržavaju ovde, ona može da ispuni svoju misiju.

  • Da, sanjam Šumu.
  • Šumu? Kakva je to šuma?
  • Posebna.
  • Gde se nalazi?
  • S one strane, na drugom svetu.
  • Mislite, u raju?
  • Ne, to nije svet posle smrti.
  • Nego neki… začarani svet?
  • Da.
  • I šta radite u tom začaranom svetu?
  • Ispunjavam svoj zadatak.
  • Kakav zadatak?
  • Spašavam Šumu.
  • Od čega?
  • Od ovog sveta. Šuma propada, umire polako, ali sigurno, i ja moram da je spasim na vreme.
  • Znači, ovaj svet želi da uništi Šumu?
  • Da.
  • A zašto?
  • Ne znam, Možda zato što se šuma ne pokorava zakonima ovog sveta, ili zato što je van njegovog domašaja… Možda zato što je uništavanje deo ljudske prirode, njen omiljeni vid zabave… Ne znam, ne bih znala. Vi bolje poznajete ljude od mene.

Beli mantil je ćutao.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s