ZAČARANA ŠUMA II

  • Na tvom putu će biti onih koji će pokušati da te zaustave, da te odvrate od tvog nauma, da te skrenu na stazu zabludelih i izgubljenih duša. Stvorenja s one strane granice su zaboravila Šumu, stvorili su svoj prazni svet i zavide onima koji još znaju put do nje. Trude se da Šuma propadne, jer je za njih ionako nedostupna.
  • Šta mi je činiti? Kako da se borim s njima, kojim oružjem?
  • Zavaraj ih, nek misle da ne znaš šta žele, nek misle da im se pokoravaš. Preuzmi uloge iz njihovog sveta, budi deo njega. Njihov svet nam je potreban, ali pazi da te ne zavedu, da te ne povuku za sobom.

Žena u belom i beli mantil sedeli su za dugim tamnim stolom. Ćutali su. Žena u belom je zatvorila oči. Beli mantil se nagnuo prema njoj i upitao:

  • Znate li gde se nalazite?

Otvorila je oči i pogledala ga. Beli mantil je imao prodoran pogled koji je nalazio put do njene duše i ona se uplašila. Neprijatelj je opasniji nego što je mislila. Opet je zatvorila oči.

  • Ne bojte se. Ja sam na Vašoj strani.

Glas mu je bio topao i blag, dodirnuo ju je poput lahora i njena duša je zaigrala. U njoj se oglasio alarm, a ona je ćutala.

  • Tvoj prvi zadatak je da čuvaš Izvor između dva sveta. Iz njega se napaja snaga Šume. Bića onog sveta dolaze s molbom da popiju vodu života, jer se nadaju da će tako uspeti da preuzmu moć nad Šumom, da isuše život iz nje. Prethodne čuvarke nisu odolele iskušenju. Ako još jednom neko biće onog sveta popije vodu sa Izvora, on će sasvim presušiti i više neće biti spasa za Šumu. Tri noći ćeš ga čuvati i ne smeš da se odvajaš od njega.

Prve noći je Izvoru prišlo malo dete krupnih crnih očiju punih očaja, i glasom koji je dirnuo najtanje strune njenog bića zatražilo je vode. „Ne“, rekla je. Dete je molilo, a ona je stisla usne i ćutala.

Sledeće noći je dete opet došlo, ali je ovaj put bilo slabije i sitnije, oči su mu bile krupnije i vlažnije, a glas drhtaviji. Preklinjanje je potrajalo duže nego prethodne noći, ali njen odgovor je opet bio isti: „Ne“.

Treće noći se prepala. Pred njom je stajala senka deteta. Oči, crnje i krupnije nego ikad, bile su pune suze, a glas je drhtao, isprekidan jecajima. Dete je do zore molilo, ali ona je jednom rekla „Ne!“ i zaćutala. S prvim zracima sunca dete je palo pred nju, pogledalo je svojim krupnim očima, podiglo ruku prema njoj i umrlo. Gorko je zaplakala, zaronivši lice u dlanove. 

  • Uspešno si obavila prvi zadatak. Iskušenje je bilo veliko, ali zapamti – to je bilo za spas Šume.

Senka deteta je nestala. Nikog nije bilo pored izvora. Sahranila ga je u svojoj duši.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s