DIVLJAKUŠA II

Rodila se devojčica. Bila je lepa – to je majku brinulo i plašilo. Bila je nemirna i gruba – to je majku radovalo i umirivalo. Dve žene su detetu prenele sva znanja i veštine koje su stekle tokom vremena, ali i mržnju i nepoverenje prema ljudima. Podsticale su njenu ratobornost i bes, naučile je da se brani, da koristi nož, da ga uvek nosi uz sebe i bude u pripravnosti. Držale su je podalje od ljudi, uspešno su je krile godinama, ali su znale da im to neće zauvek polaziti za rukom: jednom će doći, jednom će je naći. Ta im je misao izazivala strepnju, ali bi je brzo odagnale i još revnosnije poučavale devojčicu.

Prvo je umrla starica. Godine su je stigle i preminula je tiho, u snu. Onda se razbolela i majka. Lekovite trave joj nisu pomogle, a od ljudi nije htela da traži pomoć. Uskoro je i ona preminula i devojka je ostala sama. Pošto joj nisu pružile mnogo ljubavi i nežnosti, a naučile su je da vodi računa o sebi, nije bila slomljena i neutešna zbog svog gubitka.

Jednog dana se majčin strah konačno ostvario. Ljudi su došli. Jednoj ženi iz sela je bila potrebna pomoć starice, ali kad je ušla u kuću, našla je samo zapuštenu mladu devojku koja je izvukla nož i krenula prema njoj preteći. Žena se prepala i pobegla u selo, govoreći kako ju je u šumi napala divljakuša.

Iako nikome nije smetala i nikoga nije povredila, iako nije bila u tuđoj kući, seljani su smatrali da treba da je „ulove“, pošto je očigledno bila opasna. Otišli su u velikom broju, banuli u kolibu, savladali je, oduzeli joj oružje i vezanu je odveli u selo. Zatvor nisu imali, pa su je prvo zaključali u crkvu, da se sveštenik pobrine za „demona“ u njoj.

Niko nije znao ko je i odakle je. Međutim, jedan od mudrijih ljudi u selu ju je pažljivo pogledao i iznenadio se. Kad je ostao nasamo sa sveštenikom, podelio je svoje sumnje s njim. Odlučili su da to zadrže za sebe, jer su dobro poznavali ljude u selu. Bilo je opasno prizivati prošlost.

Pošto nije mogla da ostane u crkvi, sveštenik se pobrinuo da je presele u njegov dom. Sveštenikova žena ju je uz teške muke oprala, sredila joj kosu i nokte, a ispod zapuštene spoljašnosti je blesnula njena skrivena lepota. Iako više nije izgledala kao divljakuša, i dalje je bila agresivna, naročito prema muškarcima, dok je blizinu žena donekle podnosila.

Leto 2017.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s