VIRTUELNI SUSRET II

Bila jednom jedna žena koja je uvek bila sama. Izbegavala je ljude i živela je u svom tajnom svetu, skrivenom od nepoželjnih pogleda, u svetu u koji niko nije imao pristupa. Niko nije znao za vatre koje gore u njenom srcu, za oluje koje besne u njenoj duši, za okeanske dubine i nebeske visine njenog unutrašnjeg prostranstva. Ni ruke u mraku opijene muzikom nisu mogle da je povuku, a retki, kratki izleti bi samo uzdrmali njen svet, ali nisu mogli da ga otvore.

I dugo nije znala da li želi da ostane tako ili želi da se nešto promeni. Da li je želela da sačuva svoj svet samo za sebe ili je ipak potajno žudela za tim da ga podeli s nekim ko će je dirnuti u dušu? Ostavila je odškrinuta vrata i pustila da slučaj ili sudbina odluče i pomognu joj da prelomi. Strepela je: „Šta ako ga nađe? Da li će ga pustiti unutra ili će ga oterati? „

Godine su prolazile i na svako kucanje na vrata njenog sveta ona je ostajala gluva. Sve dok nije naišla na njega. Dirnuo joj je dušu i bilo je tako lako deliti s njim misli, osećanja, maštu… Bilo je lako otvoriti se. Previše lako. Uplašila se i htela je da se otrgne iz slatkih lepljivih niti. I dok se otimala shvatila je da nije bilo potrebe za tim: čak i da je on taj s kim bi mogla da podeli svoj svet, on ima finu devojku koju nikada neće napustiti, iako ima tajnu koju njoj nikada neće otkriti.

I tako je slučaj presudio. Vrata se treskom zalupiše i ostadoše zatvorena do današnjeg dana.

30.06.2010.  

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s