BUKA

Buka je bila zaglušujuća. Bol je bio tako snažan da je morala da prekrije uši rukama radi zaštite. Osetila je mučninu u stomaku i pritisak u potiljku. Stajala je mirno i čekala da prođe, ali ništa se nije dešavalo. Počela je da viče kako bi potisnula spoljašnji zvuk, ali nije mnogo pomoglo. I dalje joj je bilo loše.

Glasovi su dolazili sa svih strana, bili su različite visine i intenziteta, pripadali su različitim izvorima, ali im je svima bilo zajedničko da nisu hteli da se utišaju. Nije mogla da ih razazna, da primi poruku i da se opusti. Bolela ju je glava od pritiska i samo je želela da to prestane, da nastupi tišina.

Na trenutak bi jedan glas nadjačao, ali bi ga drugi odmah potisnuo i tako stalno naizmenično. Trajalo je to tako dugo da je na kraju ogluvela. Više ništa nije čula. Iako je to bilo nešto najgore što joj se desilo, laknulo joj je. Bila je oslobođena pritiska.

U toj tišini se desilo nešto neobično: počela je da oseća vibracije. Bilo ih je mnogo, a različite frekvencije su je činile nervoznom. Nije mogla da se odbrani. Međutim, jedna frekvencija se isticala. Vibrirala je u skladu s njom i donosila joj je umirenje. Bila je to prava frekvencija za nju. Nije bila ni najjača, ni najslabija, ni najharmoničnija, ali je njoj savršeno odgovarala. Tu je frekvenciju odabrala i čvrsto je se držala.

31.3.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s