MRAV I CVET

Bio jednom jedan mali vredni mrav koji je mnogo radio. Stalno je negde žurio i jurio, stalno nešto vukao, gurao, nosio. Bio je najvredniji mrav u celom mravinjaku, ali ga niko nije voleo. Ni sa kim nije pričao, ni sa kim se nije družio, samo je radio od jutra do mraka, bez predaha.

Drugi bi ponekada stali da se odmore, ponekada bi se zabavljali, ponekada bi razgovarali satima, a ako nisu imali o čemu pametnom, onda bi ogovarali malog vrednog mrava. Mali mrav nije to znao, nije ga ni bilo briga. Imao je svoj cilj i nije odustajao od njega – jednostavno je voleo da radi.

Jednog dana ih je ipak slučajno čuo kao razgovaraju o njemu. Bio je iznenađen, povređen i tužan. Osećao se kao da se probudio iz nekog lepog sna i našao se u bolnoj i neprijatnoj stvarnosti. Da li je moguće da tako ružno misle o njemu? Iako se toliko trudi i radi i za sebe i za njih, uprkos svemu tome nemaju lepu reč za njega?

Mali mrav je prestao s radom i otišao je u šumu, što dalje od mravinjaka. Nije mogao ni da pogleda druge mrave, ni da bude s njima, toliko je bio povređen. Dok je šetao šumom, sam i slomljenog duha i srca, naišao je na divan cvet. Cvet je ležao sam i napušten i mrav je osetio da bi mogao da ga razume. Izjadao mu se, a cvet je samo ćutao.

  • Nemaš ništa da kažeš?
  • A šta da kažem?
  • Ne znam, da me razumeš?
  • U pravu si, razumem te.
  • I ti si usamljen i napušten.
  • Jesam, ali ti barem možeš da odeš i vratiš se kad hoćeš. Mene je neko ubrao, odvojio od ostalih cvetova i odbacio.
  • Da, tebi je još gore.
  • Jeste.

Ćutali su obojica neko vreme i uzdisali, sažaljevajući sami sebe, a onda se cvet opet oglasio.

  • Znaš, cvetovi su mnogo sujetni.
  • Nisam znao.
  • Jesu, svi stalno uzdižu svoje glave da bi se pravili važni, da bi pokazali kako su viši i lepši od drugih, stalno se nadmeću i ogovaraju jedni druge.
  • Stvarno? Pa to je grozno!
  • Jeste, i meni je to smetalo. I kad su me ubrali, bio sam ponosan, jer sam mislio da je to zato što sam bio najlepši. Kad su me odbacili, bio sam neizrecivo tužan, ne samo zato što sam bio odbačen, već i zato što sam mislio da nisam dovoljno lep.
  • Ali ti si predivan cvet!
  • Znam, ali tada nisam mislio tako. Sada svakako nema drugih cvetova u blizini pa ne mogu ni sa kim da se poredim. Osim toga, shvatio sam da je svaki cvet jednako lep.
  • Upravo sam to hteo da kažem.
  • Svrha cveća je da bude lepo.
  • Jeste, vi ste ukras sveta.
  • Tako je. I znaš šta mi sada najviše nedostaje?
  • Ne.
  • Drugo cveće. Čak i ako je sujetno, i površno, tamo barem nisam bio sam, već sam sa sebi sličnima.
  • Ja sam sam čak i kad sam s drugim mravima. Niko me ne voli.
  • Ja sam mislio da me drugi cvetovi mrze zato što sam bio najviši i najlepši, ali samo su želeli da oni budu lepši, jer su se plašili da nisu dovoljno lepi.
  • Misliš da mene drugi mravi ne mrze?
  • Da li je važno? Šta si ti?
  • Ja sam mrav.
  • Šta je tvoja svrha?
  • Da radim.
  • Voliš li da radiš? Želiš li to?
  • Da.
  • Zašto onda jednostavno ne budeš ono što jesi, bez obzira na ono što drugi govore? Da li je zaista važno šta pričaju? Toliko važno da želiš doživotno da budeš sam i daleko od svih?
  • Ne, nije.
  • Onda se vrati tamo gde pripadaš i budi svoj.

Mali mrav je ućutao i zamislio se. A onda je pogledao cvet i upitao ga:

  • Da li želiš da te negde odnesem? Kod drugog cveća ili do mog mravinjaka? Da ne budeš i dalje tu sam i napušten?
  • Odnesi me do drugog cveća.
  • Možda ti se budu rugali zato što si odlomljen, bačen i uvenuo.
  • Možda. A možda shvate šta se desi kad te uberu, i uvide da nije baš uvek najbolje biti najlepši i najviši cvet. Možda nešto nauče.
  • Možda. Uradiću kako ti želiš.
  • Odnesi me k njima. Vrati me kući.
  • U redu.

I tako je mali mrav odneo svog novog prijatelja k drugom cveću, a onda se i on sam vratio u svoj mravinjak. Nastavio je da radi vredno kao i pre, samo bi ponekada ipak zastao da malo porazgovara s drugim mravima, da čuje kako su i šta ih muči. Sada ih je bolje razumeo, zahvaljujući svom prijatelju cvetu. Obilazio ga je neko vreme, sve dok nije uvenuo, a onda je uzeo jednu laticu s njegove glavice i odneo je u svoj mravinjak da ga uvek podseća na vrednost i krhkost svakog živog bića.

26.3.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s