LEKCIJA

Zaista nije morao da bude ni bogat ni lep. Nije morao da bude savršen. Samo je želela nekoga s kim će doživeti klik – barem jednom u životu – kao kada ključ legne u bravu, Kada nađeš nesavršenu osobu koja se s tobom nesavršenom uklapa u savršenu celinu. Želela je osećaj da je pored njega kod kuće, da je sve jednostavno i lako, baš onako kako treba da bude.

Kada je konačno osetila klik, nije ga očekivala i bila je više nego iznenađena. Ništa se nije uklapalo. Ništa osim njihova dva bića. I jedno i drugo uplašeni, započeli su igru bez kraja. Zatezali su i popuštali nit koja se među njima isplela bez reči i sve više jačala. Pokušavali su da je raspletu, preseku, unište, ali nije im polazilo za rukom. Nije znala šta njemu ta igra znači, ali za nju je bila mučenje.

Pokušavala je da razreši misteriju. Zašto je osetila klik? Zašto je povezana s tim bićem, s tim tako čudnim muškarcem koji je nije puštao ni blizu sebe, ni od sebe? Šta je morala da nauči od njega? Koja je bila svrha njihovog susreta? Zašto se nasmejala kad ga je prvi put videla iako to nije bila veza koja joj je donela radost?

Borila se. Borila se da sazna i borila se da pobegne, ali nije uspevala. Iscrpljivala se, a da ništa nije postizala. Kada je ostala bez mogućnosti, jednostavno se predala. Prvi put je nekoga volela na taj način i posve se prepustila tom novom osećaju. Uvek se čudila onima koji su govorili da je voleti veća sreća nego biti voljen. Sada je prvi put to razumela. Razumela je radost u jednostavnom voljenju od kojeg su duša i srce bujali do nesamerljivih visina, život postajao radosniji i ispunjeniji – jednostavno lepši. Nije osetila šta znači biti voljen, ali neko vreme je ovo bilo i više nego dovoljno.

Ipak je bolelo što nije tu. U odsustvu njegove bliskosti je rešila da ispuni svoj život, da zatomi bol, skrene misli, ubrza vreme. Ispunila je svoje dane zadacima i obavezama. Radila je sve ono što je oduvek želela, posvetila se svim svojim zapostavljenim interesovanjima i ponovo pronašla izgubljenu detinju ljubav prema životu i prema sebi.

Na kraju, kad je sakupila dovoljno snage, pustila ga je. U njenom životu je bilo ljubavi i bez njega. Nije ga više želela. Ne samo zato što on nije želeo i voleo nju – to je već odavno znala – već zato što nije prepoznao posebnost i retkost te veze među njima. Ta tajanstvena povezanost je prošla mimo njega kao (od)bačeni nebeski dar.

Ipak mu je bila zahvalna. Bila je iznenađena zato što ju je naučio ljubavi, a da je nikada nije voleo. Nije joj ništa pružio, ali uprkos tome je upravo s njim najviše naučila, bez mnogo reči. Bio je to predivan dar, koji nije bio ni svestan da joj je dao. Sada je onaj osmeh pri njihovom prvom susretu imao smisla – naučila je lekciju i bila je spremna da ide dalje – bez njega. Probuđena ljubav je ostala s njom, kao upaljeno svetlo u tami.

14.03.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s