VIRUS

Nije znala kada je i kako ušao u njen organizam. Polako i neprimetno se raširio njenim telom i dušom. Ušao je u sve pore njenog života, a da ona to nije ni primetila. Uslovio je sve njene reakcije i osećanja, upravljao njima, oduzevši joj mogućnost da bude, oseća, postupa slobodno. Izgubila je sebe.

Nezadovoljstvo mestom i vremenom u kojem je živela, nezadovoljstvo poslom kojim se bavila, nezadovoljstvo ljudima kojima je bila okružena, nezadovoljstvo vezama i odnosima, nezadovoljstvo sopstvenim postignućima i rezultatima… Nije bilo kraja, jer u svemu što je bila, radila i imala, nezadovoljstvo je bilo sastavni deo.

Nezadovoljstvo je bilo svuda oko nje i u njoj. Da li je svet bio takav (i ona s njim) ili je ona privlačila nezadovoljstvo po principu ogledala? Da li je u suštini svega bilo nezadovoljstvo samom sobom ili je to bila opšta bolest koja je i nju zahvatila? Da li je u osnovi svega ležala želja za savršenstvom koje ne postoji ili samo ogromna nezasitost savremenog sveta? Da li je bila reč o usvojenom obrascu ili je koren bio u osećanju krivice zbog toga što nije savršena ni ona ni proizvodi njenog truda i rada, posledice njenih odluka i izbora?

Bio je to virus. Sama je sebi postavila dijagnozu. Sedela je u autobusu jednog sasvim običnog dana vozeći se (svojim?) gradom, i odjednom se zapitala zašto ga ne voli. Otkud to nezadovoljstvo u njoj? Postala je svesna toga da je odnos prema tom gradu bio deo celog jednog kompleksa, deo ogromne slagalice. U kom gradu će biti zadovoljna? Da li će u svaki poneti to svoje nezadovoljstvo ili postoji negde neko mesto u kojem će biti (savršeno?) zadovoljna?

Odlučila je da se izleči od virusa. Da ga izbaci iz organizma. Da pruži šansu svom gradu, svom vremenu, svom poslu, svom okruženju, sebi, plodovima svog rada, svojim odlukama i izborima. Da izbaci naviku da uvek gleda mračnu stranu, da uočava sve ono što nije dobro, a moglo bi biti bolje. Da se smiri i pusti život i ljude da budu takvi kakvi jesu, da ona bude takva kakva jeste. Ako postoji bolje, prigrliće ga, a ako ne, uživaće u onome što ima i što jeste. Biće zahvalna. I zadovoljna. Ako se oslobodi virusa.

Započela je svoje isceljenje. Dan je odjednom bio lepši, a život lakši. Osećala je da je na putu da ozdravi. Trebaće vremena i strpljenja, ali znala je da će na kraju uspeti.





14.03.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s