NA DNU

Valjala se u blatu. Ne neki bolestan način je uživala u tome. Osećala se toplo i sigurno i nastojala je da uroni što dublje, da se sakrije od velikog zastrašujućeg prostranstva u kojem se nalazi toliko opasnosti. Želela je da se oseća zaštićeno, utopljeno.

Blato se brzo nakupilo na njenom telu. Postala je teška, nije se više tolilko kretala i družila s ostalim ribama. U nju se uvukla neka učmalost, tuga i dosada, tonula je sve dublje i dublje. Nestala je i počela da se davi, polako, ali sigurno.

U nekom trenutku je na nju pao zrak svetla. Odsjaj ili sunčev sjaj? Nije znala, ali taj trenutak ju je tako snažno pogodio, kao alarm koji ju je probudio iz dubokog sna. Htela je da se pokrene, ali nije mogla. Tresla se, trljala o kamenje da bi sastrugala blato sa sebe. Bilo je teško, trajalo je, ali na kraju je uspela.

Slobodno i srećno je zaplivala ka izvoru svetla, ali njega više nije bilo. Nije znala odakle je došlo, ali je besomučno plivala tražeći ga. Na kraju je došla do površine i čekala. Bila je mrkla noć, ali je ona i dalje čekala. Znala je da je svetlo tu negde, da ga nije umislila, da će ponovo doći. Čekala ga dok nije svanulo. Dok se vatrena kugla dizala na horizontu, ona se srećno kupala u sunčevom sjaju, u potpunosti zaboravivši na blato i tamu. Izabrala je svetlo.

17.1.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s