SUTKINJA II

Optužba: ubistvo. Motiv: ljubomora i zavist. Tužiteljka tvrdi da je optužena ubila najbolju drugaricu zato što je želela njen posao i njen život.

Odbrana tvrdi da nema motiva, da su bile bliske i da među njima nije bilo zavisti i ljubomore. Svi dokazi pronađeni na mestu zločina su posredni, jer njih dve su često bile zajedno, što upućuju na povezanost, ne na ubistvo. Ljubomora i zavist se ne mogu dokazati, jer se sve zasniva na subjektivnim mišljenjima osoba koje nisu pouzdane, jer su se pretvarale da su prijatelji optužene, a sada iznose takva mišljenja o njoj.

Sutkinja je slušala argumente, ali nije gledala advokatice, već samo optuženu. Sedela je mirno, s nepromenjenim izrazom na licu, izrazom žrtve, jadnice, ali bez stvarnih emocija, kao tužna svetica. Sutkinja nije mogla da joj vidi oči, jer joj je pogled bio spušten, ali usne bi joj u pojedinim trenucima nehotice cinično zaigrale od zadovoljstva ili bi se stiskale od besa. Sutkinji je bilo jasno da su se u ovoj mladoj ženi kovitlale snažne emocije, kontrolisane još snažnijom voljom. Što ju je duže posmatrala, bila je ubeđenija da pred sobom ima čisto zlo. Intuicija, iskustvo, ali ne i dokazi. A suditi se može samo na osnovu dokaza.

Pre nekoliko decenija bi bila van sebe od besa zbog svoje bespomoćnosti, puna ogorčenosti, želje da nešto preduzme. Odmah bi kovala planove i razmišljala o svim alternativnim oblicima isterivanja pravde, koliko god da su protivzakonita. To bi joj na neko vreme pružilo utehu – pomisao da postoji alternativa. Sanjarila je da je kao onaj sudija koji je govorio da je pravda spora, ali dostižna – zato što ju je on preuzimao u svoje ruke. Sada, nakon svih tih godina, samo je tiho i duboko uzdahnula kako bi stisak oko njenog srca popustio, da bi mogla lakše da diše. Pogledala je u oči mlade tužiteljke, sa saosećanjem, tugom, ali saznanjem da svet nije mesto za idealiste kao što je ona. Zavidela joj je na žaru, ali isto tako je dobro znala da će ga uskoro izgubiti – neminovno je. Ili će otići jer neće moći da podnese nepravdu. I odlazak je zvučao primamljivo. Sve je zvučalo primamljivije od pogleda na samodopadno lice optužene koja se više nije ni trudila da glumi žrtvu, svesna da će biti oslobođena. Sve je izgledalo lakše nego gledati likovanje advokatice odbrane kojoj je bilo bitno samo da pobedi, ne i da zadovolji pravdu. Sve je bilo podnošljivije od pogleda na članove porodice i prijatelje pokojne mlade žene koju je čekala sjajna budućnost ispunjena ljubavlju, srećom, radošću i uspehom, budućnost koja joj je uskraćena iz čiste zlobe poremećene „drugarice“.

I ona tu nije mogla ništa da uradi. Zlo je perfidno, dobrota naivna – ne čuva sebe. I svet je takav. Takav je bio i takav će ostati. I svi oni zajedno u toj prostoriji su tome doprineli – svojom naivnošću, svojom bezobzirnošću, svojom ravnodušnošću, svojom ograničenošću. Um vlada, srce strada. Tuga.

Jedino što je mogla jeste da odloži presudu do sutra, u nadi da će joj nešto pasti na pamet, da će negde iskrsnuti neki dokaz, neko rešenje, neka Solomonova mudrost. Znala je da je to uzaludna nada. Svet nije bio mesto za nju, već za takve kao što je optužena. One su vladale, te slatke male koje su u sebi krile britak um i hladno srce tame.

Nije spavala te noći. Pretresala je slučaj i dokaze nekoliko puta, ali ništa nije pronašla. Iako je znala da nema načina da sprovede pravdu, nije mogla da se natera da uradi ono što je neminovno – da sprovede zakon. Ujutro se otuširala i otišla na posao. Sve vreme nije znala šta će da uradi, čak ni kad je ušla u svoju kancelariju i sela, ali je osećala da nešto mora da preduzme. Sedela je mirno za svojim stolom, duboko utonula u misli, a onda se trgla, mirno upalila računar i počela da piše. Odštampala je dokument i potpisala ga, stavila je papir u kovertu, ostavila ga na stolu i izašla ne osvrnuvši se. Otišla je kući i zaspala mirnim snom prvi put nakon svih godina otkad je postala sutkinja. Slobodna.   

9.2.2017.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s