RUKE IZ MRAKA

Brojne crne ruke su izvirale iz mraka, posezale su za njenom dušom koja se otimala, pokušavala da se oslobodi bolno uzdišući dok je vuku prema dole. Nije to bio ni san, ni mašta. Bila je to stvarnost. Esencija stvarnosti u njenom najsurovijem obliku koju nije samo videla, već i veoma bolno doživljavala.

Ruke koje uzimaju, ruke čiji dodir boli, neprijatne, grube ruke koje ne umeju da miluju – bile su to ruke duša oko nje. Videla je tamne senke tih duša, osetila je njihove hladne dodire, videla je njihovo mrtvilo i nije ih želela blizu. Ali one nisu puštale. Njeno svetlo ih je privlačilo i one su neumorno dolazile u sve većem broju i hvatale je.

Želela je da ih sve otera i prisili ih da odu od nje, da se sklone, da je puste na miru. I zamahnula bi snažno, zavrtela se u krug dok ne nastane energetski vrtlog i sve ih odgurne. Želela je da diše, da postoji bez tog tereta, da joj duša dobije krila i bude ono što jeste – slobodna.

Nije vredelo. Nakon što bi se vrtlog smirio, a ona ponovo poletela k visinama, laka i radosna, lepljive ruke bi se promolile iz mraka i ponovo je povukle prema dole, izazivajući u njoj gađenje, strah, i samo još veću želju da se oslobodi. Nije mogla da ih podnese i žestoko se otimala.

Mirovanje i predaja nisu dolazilI u obzir. Samo borba i bežanje, bežanje dok god je snage u njoj, jer nije želela u mrak, već da ide putem svetla i lakoće. Samo što više nije znala kuda da beži, niti kako da postoji u miru. Kakav je izbor imala?

9.02.13.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s