Usamljenost





I kad se u vrevi ljudi nađeš,

I kad je živo svuda oko tebe,

I kad nisi sama na svetu,

I kad se sve čini kako treba,





A ti shvatiš da tu ne pripadaš,

A ti shvatiš da sve ide mimo tebe,

A ti shvatiš da si uprkos svemu sama,

A ti shvatiš da ništa nije kako treba.





Kad ti ta spoznaje svest zapara,

Kad ti osećanje bola srce stegne,

Kad ti duša od tuge klone,

Kad ti usamljenost u lice kaže:





„Tu sam.

Sve vreme sam bila tu.

Nisi htela da me vidiš,

Nisi htela da me osetiš,

Ali ne vredi, jer ja sam tu

i ne idem nikuda.


Sada me vidiš,

Sada me osetiš,

Sada znaš da sam to ja.

I više nema bežanja.“





25.08.2014.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s