Kapi

Tišina
koja prija.
Samoća
koja umiruje.
Opuštanje.
I
kao žubor potočića koji raste
i
pretvara se u bučnu reku,
u
bujicu koja snažno kulja,
stvaralačka
snaga mog duha
kreće
i
teče.
U
miru.
U
tišini.
U samoći.
 
Želim da stvaram lepotu. 
Pružam ruku 
i
iz nje teku kapi moje duše,
padaju
niz moj dlan
beskonačno
sporo,
i
dok ih gledam
bolna
od čežnje
da
se pretvore u bisere,
one
padaju na tlo,
zemlja
ih upija
i
nestaju
bez
traga.
 
Ostaje bol neispunjene čežnje.
Ali ja ipak i dalje
želim
da
stvaram
lepotu.
 
16.03.2015.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

2 thoughts on “Kapi

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s