KULE

Stalno je gradila. Konstruisala je kule i gradove, prošlost, sadašnjost i budućnost, život i smrt, raj i pakao. Zatim je počela da zasniva svoj život na temeljima mašte. I kada su njene tvorevine počele da se ruše, raspadala se i ona, patila i plakala kao da je u njih ugradila svoju dušu i kao da deo nje umire sa svakom od njih.

Nije podnosila taj proces raspadanja. Zaključila je da su joj konstrukcije pogrešne, da su previše optimistične i nerealne, pa je počela da stvara mračne slike i da gradi na njima. I u njih je uložila svu svoju veru i snagu, živela ih je punim intenzitetom. Postala je uplašena iščekujući da se realizuju u svom užasu u kojem ih je zamislila, a onda su se one i srušile.

Opet je bila očajna. Sada ne zato što su njene konstrukcije propale, nego zato što je tako čvrsto verovala u njih da je sebi oduzela životnu radost u iščekivanju da se ostvare. Živela je u grču i strahu koji je počivao na veri razorne snage.

Više nije znala šta da radi. Gledala je u ruševine pred sobom, i one divne i one strašne, gledala ih je i nije znala šta će s njima. Onda je ustala i uzela olovku u ruke. Ako moraju da žive, neka žive, ali ne u njenoj glavi, već neka izađu napolje i oslobode se. Samo to je imalo smisla. Tako je postala umetnica.

17.2.2019.

Copyright © 2019 [Nikolina Zobenica]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s